• Dešavanja
• 24sata
• Blogovi
• Galerija
• Lokacije
• Društvo
• Forum

Ponekad je bolje napraviti korak UNAZAD.... (jedan jako cudan blog :))

tatjana_art -
Blog pregledan 92 puta.

Glasaj (1 glasova):

• 1
• 2
• 3
• 4
• 5

Dodaj

Nema okretanja,tako mnogi kazu...Ides dalje,ne osvrces se....Mozemo li se uvek voditi time?Da li je zaista sve iza nas toliko prazno,krhko,nebitno,da se samo jednim okretom to moze unistiti...?Pokusavam uvek da idem dalje...Prosto je i cak fizicki nemoguce vracati se unazad...Ali psihicki to redovno radim...Idem unazad...Prisecam se.....Da to radim fizcki,saplela bih se i pala,jer ne gledam sta me iza ceka...tako se sa mnom i desi kad radim psihicki..Sapletem se o neke uspomene i padnem...I tesko mi je da se dignem...U stanju sam da sedim satima,vracajuci film....Zumirajuci lica ljudi koje vise nikad necu videti...Zaustavljati trenutke koji se nece vracati...Prosto je uzasno kako sve nestaje....Kako smo svi postrojeni u odredjenom vremenu,prostoru...Svi smo tu sa nekom svrhom...Zamisljam sebe sa gomilom ljudi okolo...Svi su tu....Ne uvek u isto vreme,ali jesu u odredjenom delu mog zivota...I onda jednostavno nestanu...Uvek u nekom pogresnom trenutku...Zapravo nikad nije pravi trenutak pustiti nekog...Svaciji odlazak je u losem momentu...Ali ljudi nestaju...Zamene ih druge osobe,ali opet nije isto...Nikad nije....Nikad nista ne stagnira,konstatno se menja...Naviknes se taman na jedno i to se promeni i ti moras biti spreman da se suocis sa necim potpuno novim....Niko te ne pita mozes li,hoces li?Smeta li ti?Koliko mi samo nedostaje moje detinjstvo....Volela sam tu sliku...Sedenje za stolom,velika porodica,svi srecni....ali slika se menja....kao da sam uzela makaze i sekla ljude.....Nestajali su nekim cudnim redosledom...I slika je ostala....Ali ne onakva kakvu zelim...Kazu ljudi su zivi dokle god cuvamo uspomenu na njih..Tako je,ali ja i zivim u secanjima..I zato ne mogu ni da se otrgnem odatle i idem normalno dalje jer sve je nekako mnogo lepse tamo....I kako se onda ne okretati?Ne osvrtati,ne prisecati?Jer ipak proslost je od nas stvorila ono sto danas jesmo....Sve emocije koje imamo ili nemamo su stvorene od neceg...Nikle su jer ih je neko,nekad davno prouzrokovao...I sve to ne bi bili danas da nismo to nekad imali....Samo je problem sto smo to IMALI-proslo vreme...Nemamo vise.....Samo neki od nas nisu to jos pustili...I mozda nikad nece ni biti spremni da puste...I zato se( bas kao i ja) osvrcemo jer tamo negde ,nekad to je bio nas mali kutak,nasa mala kutija proslosti...koja se zatvorila,ali jos uvek je tu....i uvek ce i biti i dokle god je budemo znali cuvati,dotle cemo imati nase uspomene,secanja..Otvorimo je kada zelimo da se prisetimo,kada nam je potrebno da se osecamo bezbrizno....I kada smo se dovoljno prisetili,treba je zatvoriti,da nam ne nestanu uspomene....jer kao i ljude,tako i njih treba uvek cuvati....i jednostavno nikad ne pustiti da odu......

POSVECENO SVIM LJUDIMA I TRENUCIMA KOJI SU CINILI MOJU PROSLOST(A KOJI NISU TU),A I SADASNJOST I MENI LICNO STVARALI OSMEH NA LICU...

Dodaj komentar

Registruj se na Furku i daj komentar na blog ili napiši svoj blog

Registracija