• Dešavanja
• 24sata
• Blogovi
• Galerija
• Lokacije
• Društvo
• Forum

Dodirni me da te čujem

PRINCESA -
Blog pregledan 60 puta.

Glasaj (1 glasova):

• 1
• 2
• 3
• 4
• 5

Dodaj

Život i sudbina ponekad ne pišu samo bajke, nekada se desi da nam se dogode i neke loše stvari sasvim neočekivano! To je bio slučaj i sam mladim Nikolom, koga je zadesila nevolja baš u trenutcima kada se o tome najmanje nadao. Pre izvesnog vremena dogodila se tragedija, tačnije, prošle godine Nikola je oboleo od neizlečive bolesti. Bio je jako bolestan a ponašao se tako kao da nije osećao te strašne bolove.
Sebe je smatrao kao svom običnom decom, jer nije želeo da ga ismejavaju i da se odvaja i razlikuje od ostale dece. I ako je on imao samo 9 godina, a nije išao u školu zbog svoje teške bolesti, pokušavao je steći prijatelje. Nikola je svakog dana odlazio sa svojim najboljim prijateljem, svojom bakom u šetnju po šumi, pošto je bio slep baka mu je uvek toliko puta detaljno opisivala tu lepotu prirode i zelenih dolina, da je jasno mogao sebi da stvori sliku. Baka je bila očevidac svih lepih dešavanja koja su ga snašla i nadala se da ce toj njegovoj bolesti ipak nekada doći kraj. Nekim čudom Nikola je počeo da se oporavlja i sve je bilo u redu, doktor je rekao čak da mu je zdravstveno stanje pocelo da se popravlja i da je moguće da Nikola ponovo progleda. Zapravo da je priroda uticala na njegovo zdravstveno stanje i pomogla mu je da se oporavi i da nastave sa terapijom. Vremenom umesto stanje da mu ide na bolje na žalost je počelo da se pogoršava i to nenormalnom brzinom.
Nikola je 2. septembra pao u krevet i zauvek izgubio svest. I tako to je sve trajalo do 31. decembra
ni dodira ni glasa od njega. Više ni aparati nisu uticali, nisu ga mogli ni oni vise održavati u životu više nije imalo nade za njega. To je bio jako težak trenutak za njegovu porodicu i familiju takođe i za osoblje bolnice i za lekara koji ga je lečio - njemu je bilo najteže jer je njegov zadatak bio da iskljuci aparate koji su ga održavali u životu. Doktor je zatvorio oči, a dve suze su mu prekrile obraze, ruke su mu se tresle a sat samo što nije otkucao ponoć. On i dalje oči nije otvarao. Nova godina je stigla, sat je otkucao ponoć, aparati su se isključili i mali Nikola je zauvek otisao u nepovrat u kucu Božiju sa malim anđelima.
Svi su se razišli. Njegovo malo krho telo pokopali su sutra na Novom groblju. Bio je to jako tuzan i jeziv prizor svi su bili potrešeni ta mrvica pozitivne energije nestala je zauvek zajedno sa Nikolom. Bila je velika čast upoznati tako dobru osobu, tako ljubaznu sa puno ljubavi bez imalo mržnje. Nikada ga neću zaboraviti!

Dodaj komentar

Registruj se na Furku i daj komentar na blog ili napiši svoj blog

Registracija