Dragi Milose, znam da neces ni citati ove redove, al' me cesto muci pitanje kad zavrsim skitanje i udobno cekam svitanje... gde si ti, gde su te odneli vetrovi, ovi stihovi tebi pisani ne silaze mi s' pameti! PA SLAVE TI, KAKO SI? evo rekoh da ti bacim koje slovo, pod nasim nebeskim krovom bas nista novo, kao sto znas trazili smo promene a dobili zamene, pa sad bavuljamo se, kotrljamo i prljamo u blatu, bas kao i juce... stvarnost te tuce pa samo gledas bulju da izvuces, ja zapalio na fax, Paracin mi postao previse skucen... a Bg. ko Bg., ima nekad suza, a nekad osmeha, zato cesto palim dole kod starih... dobro su matori, sta znam, isto svaki dan, isti san, kazu zivot je sljaka - al' nek' sve od sebe da dam, caletov pogled se gubi, pali cigaru, gladi bradu a kuca jos uvek nema fasadu, ali kaze "NE GUBI NADU", pita kako je meni tamo u velikom gradu... e tata, tata zivim sa cimerkom u stanu od 26 kvadrata i rokam solo kroz zivot od blata, stvarnoscu ne baratam, ne shvatam ali se ipak smesim iz inata... a onda se setim da tamo negde imam brata preko granice, ispisuje nove zivotne stranice a na ruci vise nema brojanice, otudjio se od porodice a kako ne bi i od rodbine, nisam ga video a ni cuo ima 3 ili 4 godine, RECI MILOSE, granice nisu nista drugo sem linije u atlasu, al' jesu stvarne onda kad idu od srca ka srcu, ti sada pruzas ruke nekom novom nebu, nekom novom suncu... vracam se u stare dane, i nase stare ulice, ti i ja blejanje, smejanje kad leti dodjes iz nemacke, doneses mi igracke i cokolade pa onda sa Macketom palis do grada a ja se hvalim ispred zgrade "DONEO MI BRAT"... i sat kuca i vreme leti ali i dalje boli kad se setim, i dalje boli kad skontam da vise nikada neces hteti da zajedno pikamo robokapa na glupavom komodoru 64-ci, da mi pustas tupaka po cetu noc dok ne popizde matorci... "SECAS SE KAKO SAM SE KAO MALI BOJAO OLUJE?", kad cujem one stare topole da kuje, strahujem, a ti kazes "BURAZER TU JE, NE BRINI", a meni se cinilo na nas srusice se... nisam kontao da sudbina zna da srusi sve, da srusi sne, jer ljudi odlaze, cesto bez pozdrava, cesto bez obraza, stide se svog odraza u ogledalu, ALI JA SAM TVOJ, TI SI MOJ, I DALJE NEMAM NISTA DA DODAM, COVECE KRV NIJE VODA - BUDI JOJ ODAN... BAR NEKAD SETI SE ONIH DANA OD PRE, VREME PROTICE AL' SECENJE OSTAJE... dragi Milose lose je, al' znam da za tebe sve odavno proslo je, al' proslost je ta sto grize me, burazer od tetke a voleo sam te ko da smo rodjeni, jedva cekao lato da dodjes mi, da i ja imam starijeg brata... dobro se secam dana kad sam te zadnji put sreo, leto '99 nebo prepuno ptica i prepuna glavna ulica, i ti koji guras kolica a u kolicima mezimca - mala Mina lepa kao andjeo, jebo te moj se burazer sa zenom spadj'o decu izradj'o, mic po mic skontam post'o sam stric, pogladi nam se srecu - niko ni reci, stojimo i cutimo, toliko bih ti mnogo kaz'o al' samo gledam, tako bih ti se bacio u zagrljaj al mi neka beda u srcu neda... a taj tvoj hladan pogled me i dan danas sece covece, par reci rece i ode, ja se to vece spuco ko stoka - solo kuci, pitao se po sto puta kako ljudi na jednom postanu tudji, i vrteo kroz glavu sve svoje snove od malena - kako sam sanjeo da jednog dana zajedno odemo na koncert sajpersa, sanjao da jednog dana zaista budes ovde gde sam... ali konacno sam se probudio i skontao gde sam, KRAJ PRICE SVAKO SLEDI SVOJU SMERNICU, P.S. POLJUBI CERKICU... BAR NEKAD SETI SE ONIH DANA OD PRE, VREME PROTICE AL' SECANJE OSTAJE
Dragi Milose, znam da neces ni citati ove redove, al' me cesto muci
pitanje kad zavrsim skitanje i udobno cekam svitanje... gde si ti,
gde su te odneli vetrovi, ovi stihovi tebi pisani ne silaze mi s'... Opširnije
:))))))))
mallena_ajla je označena na slici !
Damnjanovici
Dodaj
Premium